besede gluvima, vikove ludila
neretko bacim u stih
oni pak krenu da grade poemu ako nabasa na njih
glavu obori, oi zatvori nema tu misli od meda
siku guje, besne oluje, smrt se u oi gleda
aveti sru due u gru
zverinje rastrglo al
vreba sablast koja ti zaas namakne omu o vrat
ova se pesma lako otkrii kad naie turoban ton
zagrobno nem smisao njen
lei pod kamenom
ova se pesma samo krii
jer takva zloslutniku lii
moan otrov, mala doza
jede sporo ko nekroza
tupa britva mrzovolje
duu kinji, duu kolje
ni sam avo ne bi mogo bolje
besede gluvima, vikove ludila
smutim pa prospem u stih
sumorne pesme, ponekad bljesne stidljivo iskra iz njih
krv lipti, kosturi krti prilegla memla na muk
duboka raka, krugovi pakla zbijeni u jedan krug
apat u paprat, napred pa nazad
bezvoljno silujem rime
iz pera cure mune figure nikad im dosta crnine
ova se pesma lako otkrii kad naie turoban ton
zagrobno nem smisao njen
lei pod kamenom
This lyric was posted anonymously. Not yet confirmed by Book of Metal.
