U sveznanom trenu lana
Nam majka lea okree,
dok enje u jadu tope se i istine pred oima sevaju,
poslednji vapaj snage ispljunuh nebil' joj srce kameno okvasio,
poslednji joj sada dah na crno tle isputam i kleim,
mutan pogled svaku senu njenu prati...
U hladnoi nebujalih mena, tonem u zagrljaj postelje koju nekad u neznanju toliko prezirah!
(ivote gade - nisi me vredan)
Smrti, o prelepa,
Tebe sam edan...
Uzmi sada moje sve; dok gavrani poje, nek' tmina guta sve obrise boje to u oku mom k'o iluzije stoje.
Spasi edo svoje, jer nema mi dalje, ne vie, ne ovde.
Ti si sve to sam kao zlo znao, ali zlo njihovo, zlo lano, ono kojim nametali su svoje...
Ne jenjavaj sad!
Prii - jedinstvena i gorda, tako velianstvena i moja!
Dveri otvori, put pred senom mojom novi stvori, uvaj gde god da se odavde poe...
This lyric was posted anonymously. Not yet confirmed by Book of Metal.
