Svet u kojem budim se menja se, nestaje
Ja stojim na pola puta pitam se gde vodi me
Ljudi, neka nova lica nestaju u prolazu
I sve, sve to ostaje jo uvek podsea na nju
I dani i noi, poetak i kraj
I pitam se da li u moi ponovo
Da naem pravi put i sanjam pobede
Da glavu podignem i kaem dosta je
Da sruim zidove to dre me na dnu
I da zaboravim sve to podsea na nju
Hram koji sam gradio drugi su polako ruili
Zidovi paralelnih lai sad me okruuju
Sam polako tonem i nestajem i sve sam blii dnu
I sve, sve to ostaje jo uvek podsea na nju
This lyric was posted anonymously. Not yet confirmed by Book of Metal.
